Општина Дрвар
О Дрвару
Општина Дрвар, смјештена на надморској висини од 400 – 1962 м, омеђена планинама Осјеченицом, Клековачом, Вијенцем, Шатором и Јадовником чије су надморске висине од 1100 м до 1962 м, има претежно умјерено – континенталну климу са дугим сњежним периодом (од октобра до априла) и преко 68% површине под шумама. Нема добар геостратешки положај и лоше је повезан са општинама у окружењу. Простире се на 589,3 км2, а броји према задњем попису из 2013. године 7036 становника.
Поред богатства шумама богата је водним ресурсом гдје је највећи водоток ријека Унац (око 63 км) који је, међутим, задњих година угрожен прекомјерном сјечом шуме. Од минералних сировина забиљежено је да постоје недовољно испитана налазишта руде угљена лигнита, а евентуално других сировина није познато. Међутим, бројним историјским догађајима, нарочито НОР-ом, када је познати Десант на Дрвар означио овај град као град херој, те природним потенцијалима, посебно у дрењини која је специфична за дрварско подручје, Дрвар може креирати своју препознатљивост, а на бази потенцијала шумарства и људских ресурса свој развој.
Кључне историјске чињенице
Дрвар се, као градско насеље, почео развијати крајем 19. и почетком 20. вијека са развојем индустрије. Међутим, шире подручје долине Унца било је насељено још у старом вијеку. Захваљујући шумском богатству и квалитетном дрвету привлачи инвеститоре и под аустроугарском влашћу постаје право индустријско мјесто. Баварски индустријалац Ото Штамбајз закупио је право на експлоатацију шума у подручју планинских масива Клековаче, Луњеваче, Срнетице и Осјеченице, те 1900. године почиње експлоатацију и прераду. Већ наредне године Дрвар је имао 2800 запослених радника.
Кроз историју Дрвара записане су бројне буне, устанци и борбе. У времену турске окупације БиХ, један од најчувенијих догађаја је славни устанак у Босни, који је трајао од 1876-1878. године. Кључне битке су вођене на западу Босанске крајине, између осталог и у дрварском крају и у његовој широј околини. Из поменутог сукоба издваја се име чувеног устаника Голуба Бабића.
Слободарске тежње народа Дрвара су доживјеле кулминацију 27. јула 1941. године када су започели вишегодишњу борбу против страних и домаћих окупатора и тај датум се дуги низ година обиљежавао као Дан устанка народа БиХ.
25. мај 1944. године ће остати записан као један од најзначајнијих датума. Тог дана је њемачка војска извела ваздушни десант на Дрвар, назван “Коњићев скок”. О храбрости Дрварчана тог дана, а и за вријеме цијеле народноослободилачке борбе у Другом свјетском рату, говорио је и сам Јосип Броз Тито. Он је 2. јуна 1974. године овај град одликовао Орденом народног хероја рекавши: “… То је збиља град херој…”.
Период рата 1992-1995. године на просторима бивше СФРЈ оставио је велике посљедице на Дрвар, како територијално одузимањем скоро 38% територије, тако и на становништво, које је комплет избјегло из својих домова по цијелом свијету.
Географско-комуникацијске карактеристике, природне одлике и ресурси подручја
Општина Дрвар налази се у западном дијелу Федерације Босне и Херцеговине, у Кантону 10. Укупна површина општине данас је око 589,3 км2. Граничи са општинама: Босанско Грахово, Гламоч, Босански Петровац, Бихаћ, Дринић и Источни Дрвар.
Дрвар лежи у котлини југоисточног дијела Босанске Крајине, између планина Осјеченице, Клековаче, Вијенца и Шатора, а са југоисточне стране граница се протеже од Шатора преко Јадовника, Уилице и спушта се на Липови врх и ријеку Уну. Надморска висина подручја општине Дрвар се креће између 400 до 1962 м. Главна осовина простора је долина ријеке Унац и има надморску висину од 400 до 600 м, док околни планински масиви Осјеченице, Клековаче, Луњеваче, Шатора и Јадовника прелазе висине од 1100 – 1962 метара.
Геолошка грађа подручја припада крашкој регији у којој доминирају кречњаци и доломити, а у котлинама језерски седименти. Клима на подручју општине Дрвар је умјерено континентална. Вегетациони период траје од априла до новембра на вишим, а од марта до новембра на нижим теренима. Максималне апсолутне годишње температуре су 38.4 ºС, а минималне -27.2 ºС. Годишње количине падавина су 1108 л/м2, а максимална висина сњежног покривача је 89 цм, с тим да се сњежне падавине у току године јављају у периоду од октобра до априла. Чести су вјетрови из правца сјевера, југа и сјеверозапада. У погледу саобраћајних веза подручје општине Дрвар је слабо повезано са осталим дијеловима региона. Дрвар се налази на путном правцу према средњем Јадрану. Јужно од Дрвара, преко Книна па до Шибеника има 120 км. Сјеверно преко Босанског Петровца до Бихаћа има 80 км, а до Бања Луке (преко Мањаче) 125 км.
На подручју општине Дрвар од природних ресурса на првом мјесту је шумско богатство на којем је и базиран развој Дрвара као центра шумарства и дрвне индустрије. Преко 60 % укупне територије општине обрасло је високим четинарским и листопадним шумама. Такође, битно је истаћи да територија општине Дрвар располаже са око 50.000 родних стабала дрењића (самоникли и узгојни облик – старости од 7 до преко 100 година), што представља доминантан аутохтон природни ресурс овог подручја. Подручје Дрвара богато је извориштима воде. Ријека Унац ради одређених поремећаја изазваних првенствено непланском сјечом шума, сведена је на ниво потока, али су и даље значајна изворишта у зони сјевероисточних падина масива Шатора и Јадовника, одакле извире велики број мањих и већих врела.
Унац је осовина општине у смислу природних услова, најдужи је водоток Кантона 10, а протеже се правцем југоисток-севјерозапад. Значајније притоке Унца су: Гудаја, Љесковица, Висућица, Дробњак, Басташица и Дрвара. Ријека Унац извире испод планине Шатор на 876 м надморске висине. Након тока од 62,35 км улијева се у Уну низводно од седрених слапова код Мартин Брода, на 310 м/н.в. 466 м разлике у висини сврстава је у ријеку са планинско – брдским обиљежјима. Водом је пуни на десетине притока и врела, нарочито у горњем току. Поред ријеке Унац на подручју општине Дрвар као значајнији хидрографски објекти постоје још три језера, једно природно и два вјештачка језера: Басташко врело као природни феномен, језеро у Жупи и филтери у Бастасима (оба изграђена за потребе фабрике целулозе). Већина извора у општини Дрвар је на лијевој страни тока Унца, испод падина Шатора и Јадовника. Најзначајнији извори у овој општини су Точкови, Јаре, Радуклија и Басташко врело.
На подручју Дрварске котлине постоје недовољно испитана налазишта руде угљена лигнита, чија експлоатација је обустављена 50-их година 20. вијека.
КОНТАКТ
Титова бр 1, 80260 Дрвар
Телефон: +387 34 819 001
Факс: +387 34 819 001
е-пошта: opcina.drvar@tel.net.ba