Висућ град или, како га мјештани Дрвара зову, Црна краљица крије много легенди. Црна краљица је назив који је тврђава добила по краљици Јелени која никада није скинула црнину.

Овај утврђени град припада типу средњовјековне утврде са кулом унутар обора неправилног облика, без бедемских кула. Централни дио града представља бранич-кула, у тлоцрту шестоугаоног облика с овалним мањим обором на сјевероисточној страни куле. Просјечна дужина овог обора је око 15 м, а његова просјечна ширина око 10 м. Мали обор је са сјеверне, источне и јужне стране опасан пространим двориштем заштићеним вањским бедемом.

Унутар овог дворишта у источном углу налазе се остаци једне зидане правоугаоне зграде димензија око 14,8 x 7,5 м, која је сигурно служила за становање, али не знамо вријеме њеног настанка. На западној страни је још једно двориште ограђено зидом који се прекида на источној страни јер на тој страни постоји природна заштита. Утврђени град код Дрвара спада у ред градова средње величине. Простире се дужом страницом у правцу сјеверјуг, која износи просјечно око 60 м, ширина града износи просјечно око 33 м, дебљина бедема обора и вањских дворишта варира од 1 до 1,2 м.

Дебљина зида шестоугаоне бранич-куле износи око 1,5 м. Њен вањски пречник је око 7 м, а пречник унутрашњег простора око 4 м. Висина бранич-куле до крова износила је, с двије етаже, а према односу димензија тлоцрта, вјероватно око 12 м. Кровни покривач шестоводног крова био је од шиндре, која је била, како у средњем вијеку, тако и у доба турске управе, скоро искључиви покривач у босанским крајевима.

Било је покушаја да се град повеже јаким конопцима са другом страном кањона. И данас су видљиве алке које су повезивале једну са другом страном. На тај начин, била је успостављена веза између њих. Један канап је служио да се извлачи вода из Висућице, а други за транспорт материјала из планина, нешто слично данашњим жичарама.